Када бисмо почели ово путовање о језичким везама грчког и српског народа речју „не”, Грци би то одобрили климањем главе, док би Срби остали збуњени. Да ли је то само једна од многобројних занимљивости? И да ли нас оне воде бољем разумевању културолошких разлика? У грчком језику реч „не” значи „да” и потиче од 3. лица једнине индикатива презента глагола јесам (είναι > ναι), што је често предмет забуна, али и шала у блиским сусретима и туристичким посетама. Ово путовање кроз речи и фразе одвешће нас од митологије и филозофије до естетике и реторике.
Ко се сећа филма „Моја велика, мрсна, православна свадба” сигурно ће се сетити сцене у којој господин Портокалос (Наранџић) објашњава етимологију речи кимоно од (наравно) грчке речи химонас (зима) јер су и кимоно, а и снег који пада искључиво зими – беле боје. Овај шаљиви пример илуструје понос Грка што говоре једним од најстаријих индоевропских језика са 3500 година дугом писаном традицијом. Шалу на страну, не сежу све речи у српском језику до далеких грчких корена, али ипак постоји много њих без којих изворни говорник српског језика не може замислити свој појмовни свет.
Идемо у школу не знајући да ова реч грчког порекла означава доколицу. Звучи као оксиморон, али из доколице се рађају идеје које мењају животе и светове. Ђаци су од првих школских дана на танталовим мукама јер морају да уче граматику и математику, а радују се музици као дару муза са Парнаса. Не изостају драконске казне за лаконске одговоре зато што градиво треба учити надугачко и нашироко. Жале се наставници да су родитељи попустљиви и да нема више спартанског васпитања и кажу да је Сизифов посао сваки покушај завођења строгоће.
У свету одраслих се пак често говори о економији и политици, која представља јабуку раздора у савременим демократијама. Воде се полемике о екологији јер је планета Земља једини дом (οίκος) који имамо. Стално смо између Сциле и Харибде у потрази за Аријаднином нити.
И већ досад изложено довољан је доказ да је грчки језик део српске свакодневице. Употребљене речи и фразе сежу у далеку прошлост и везују нас за културно наслеђе древне грчке цивилизације, али ту свакако није крај. Путовање кроз грчко-српске језичке везе води нас даље до Византије, где се кроз духовне везе и религију спајају грчка и српска традиција учешћем на литургијама и молитвама пред иконама.
Да је језик огледало човековог друштвеног и духовног живота, видимо кроз фразеологизме. И Србима и Грцима од страха клецају колена и леди им се крв у жилама, када су равнодушни дижу руке од свега, а радују се од срца животу. У бесу Србима пада мрак на очи, а Грцима се у безнађу очи зацрне. И једни и други у срџби ваде очи. Повезују их речи и фразе у радости, туги, страху, љубави, бесу.
Ови балкански народи сличних су менталитета, али, ако је судити по употреби деминутива и хипокористика и израза учтивости, Грци су љубазнији и нежнији. Необично је Србину када му Грк каже да причека минутић или да ће за сатић све бити готово. Чућете Грка да тражи и чашу водице уз своју кафицу. Пожелеће вам срећу у свим животним приликама – добар дан, добру недељу, леп викенд, а кад је и петак нерадни дан, посебно вам жели срећну „петкосуботонедељу” . Када Грку поставите питање шта радиш, заправо га питате како си, те стога нећете добити очекивани одговор о томе шта заправо ради, већ ће вам рећи како се осећа.
Причи о језичким везама између Срба и Грка био би овде крај да нема и језика који је само оку видљив. Медитерански темперамент Грка огледа се у израженој гестикулацији. Грк тако забацивањем главе и цоктањем уз благо подизање обрва „изговара” охи (српско не), а у бесу „псује” показивањем отворене шаке са прстима благо савијеним према саговорнику, гестом званим му(н)тза.
Толико далеки по пореклу, српски и грчки језик спојени су невидљивим везама. Међутим, пажљивом читаоцу јасно је да су преплитања две културе, традиције, два менталитета и језика вишеструке и вишеслојне. И разбија се мит да је грчки у српском језику присутан само на пољу науке и филозофије. Овај језик без сродника везан је за српски на свим језичким нивоима у свим животним сферама и није привилегија само најученијих и највећих познавалаца древне грчке цивилизације. Српско-грчке језичке, културолошке, историјске и друштвене везе живе на заједничким просторима у заједничким временима и нераскидиве су.
https://www.politika.rs/scc/clanak/545951/Srpsko-grcke-veze-kroz-reci-i-fraze