Друштво за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Катедром за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду организује манифестацију „Март – месец српског језика”. Једна од активности у оквиру ове манифестације јесте Језичко-књижевни уторак, који се одржава сваког уторка у Коларчевој задужбини и на Филолошком факултету. Доценти и асистенти са Филолошког факултета држаће предавања из области српског језика, српске књижевности и односа између српског језика и других европских језика. Догађаји у оквиру ове манифестације одржаваће се широм Србије. Предавачи ће скраћене верзије својих предавања објављивати у „Политици”. Први Језичко-књижевни уторак одржаће се у Коларчевој задужбини, у уторак, 7. марта, у 13 часова.
Од свих језичких подсистема, сфера лексике је понајмање обухваћена књижевнојезичком нормом. Већ је и летимични преглед различитих приручника посвећених норми стандардног српског језика довољан како би се уочио низак степен стандардизације лексике јер сам број страница посвећених ортографској, фонетској, морфолошкој или синтаксичкој норми далеко превазилази број оних са којих се може прочитати нешто о лексичким правилима. Такав је случај био и са старијим издањима Нормативне граматике, односно свим издањима до изласка четвртог, измењеног и допуњеног издања 2022. године. Иако и у новом издању, очекивано, доминирају правила из области фонетике, морфологије и синтаксе (попут оних да, на пример, компаратив придева строг гласи строжи, а не строжији, да је боље Грузин него Грузијац, да је тачно Тунишанин, а не Тунижанин, да је исправно кејови и спрејови, а не кејеви и спрејеви, да није исправно какао, какаа, већ какао, какаоа, да није таоц, него талац, да није нормативно исправан облик сво време, већ све време, да улица није Љермонтова, већ Љермонтовљева итд.), у њему су се, у поглављу посвећеном творби речи, нашле и бројне лексичке препоруке. Оне се, пре свега, тичу паронима, као речи које слично звуче и слично значе и које често изазивају недоумице чак и код изворних говорника. Чињеница да су баш пароними добили своје место у Нормативној граматици нимало не изненађује будући да управо они представљају место укрштања лексикологије, творбе речи и нормативистике.
Корисници најновијег издања Нормативне граматике могу, тако, прочитати како је у савременом српском језику дошло до разједначавања значења речи чистоћа и чистота, па се данас чистоћа углавном односи на физичко својство, а чистота на духовно (нпр. чистоћа ваздуха, река и сл. према чистота душе, вере итд.). Сличан је случај и са речима топлота и топлина, па се тако топлота најчешће односи на физичко својство (нпр. топлота пећи), а топлина на духовно (нпр. топлина погледа). Оно што је важно нагласити и похвалити јесте да се нигде не говори ни о каквим забранама, већ да је све формулисано у виду констатација језичке реалности и препорука за неговање тананих значењских разликовних нијанси које нам сам језик нуди, а које нам омогућавају да се што прецизније изражавамо. На исти начин представљена је и разлика између речи као што су лажан (који није прави) – лажљив (који је склон лагању), робовски (који се односи на роба/робове) – ропски (покоран, понизан, поданички), пасји (недостојан, рђав, мучан, тежак) – псећи (који се односи на пса), загризен (захваћен зубима) – загрижен (тврдоглав, задрт), болећив (осећајан, меког срца) – болешљив (који се често разбољева, склон разбољевању), искрварити (изгубити сву (неопходну) крв) – искрвавити (учинити крвавим), белети (постајати бео) – белити (чинити белим), као и парови попут интерес – интересовање, расположење – располагање, чудан – чудесан, известилац – извештач, струковни – стручни, информатички – информациони, драматичан – драмски и сл.
Када је реч о паронимима, један од актуелних примера, на који је указано и у новом издању Нормативне граматике, јесте однос између придева епидемијски и епидемиолошки. Наиме, према Речнику српскога језика, епидемијски значи који се односи на епидемију: епидемијска болест, а епидемиолошки – који се односи на епидемиологију и епидемиологе: епидемиолошка служба, одељење, симпозијум. Поставља се стога питање какве су то противепидемиолошке мере (против кога или чега су усмерене) и да ли смо довољно прецизни када кажемо да је лоша епидемиолошка ситуација, јер то може значити да у самој епидемиологији постоје одређени проблеми (кадровски, у вези са опремом и сл.). Сличан случај имамо и код пара психички (који се односи на психу, душевни) – психолошки (који се односи на психологију и психологе), па би боље било рећи да неко трпи психичко, а не психолошко насиље и сл.
Не тиче се лексичка норма у Нормативној граматици, наравно, само паронима, већ се срећу препоруке и у вези са другим лексичким појавама. Критикује се, на пример, неоправдано строго ограничење да нобеловац може бити искључиво присталица Алфреда Нобела, указује се на претеривање при употреби глагола попут изреаговати, искоментарисати, искомуницирати, испоштовати, скреће се пажња на употребу глагола изнети уз неодговарајуће именице, попут изнети песму, изнети хаљину, говори се о глаголима одреаговати и одризиковати, чија се употреба не препоручује, о насилном грађењу фемининатива и бројним другим важним лексичким питањима.
Извор:
https://www.politika.rs/scc/clanak/541056/sccpski-jezik-vesna-nikolic-mart