Друштво за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Катедром за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду организује манифестацију „Март – месец српског језика”
У науци о језику познато је да су речи кроз историју склоне промени форме и значења, због чега је на савременом језичком пресеку етимолошка веза између сродних речи често непрозирна. Грана лингвистике која се бави пореклом неке речи, реконструкцијом њеног првобитног облика и значења те поређењем сродних речи и утврђивањем њихове сродности – зове се етимологија. Да би се установила етимолошка сродност између речи како унутар једног језика, тако и различитих језика који потичу из заједничког прајезика, сличност у њиховом значењу и звучању није довољна, будући да она, ако није објашњива историјским гласовним законитостима, може бити последицом пуке случајности. Латинска именица deus и грчка именица θεός значе ʼбогʼ и сличног су гласовног склопа, међутим, познате језичке законитости их не доводе до заједничког праиндоевропског корена. С друге стране, речи у француском језику chrétien ʼхришћанинʼ и crétin ʼкретенʼ битно се разликују у значењу, али их позната језичка правила своде на исти корен.
Српски језик, као и други словенски језици, развио се из прасловенског језика (скраћено псл.), који није писано посведочен те о њему дознајемо путем језичке реконструкције. У раном прасловенском језику именица облак, на основу поређења са другим словенским језицима (упор. рус. оболоко, укр. оболоки, пољ. obłok, чеш. oblak…), реконструише се као *obvolkъ, са префиксом ob- и кореном volk-. Гласовна група olу позицији између два сугласника у јужнословенским језицима, као и у чешком и словачком, развила се у la (упор. псл. *volk- > срп. влак-), док је још у прасловенском периоду (што потврђују сви горенаведени примери из словенских језика) дошло до упрошћавања сугласничке групе bv (упор. псл. *obvolkъ > obolkъ > срп. облак). Тако нам је прасловенска реконструкција именице облак открила да њен корен није обл- или бл-, како бисмо можда помислили ослањајући се искључиво на њен савремени лик,већ влак– (< *volk–).
Које речи су онда облаку ʼзгуснутој воденој пари која лебди по атмосфериʼ етимолошки сродници и да ли се међу савременим речима са кореном влак- може назрети семантичка повезаност? Сугласник в- из корена влак- у савременом језику очуван је, као што се из претходно реченог може претпоставити, тамо где му није претходио префикс об-: упор. влак ʼвозʼ; влáка ʼвелико оборено стабло или свежањ дрва који се влачи, превлачиʼ, ʼсправа која служи за вучу тежих терета (нпр. дрва из шуме)ʼ, и др.; навлака и навлачити; превлака и превлачити; пресвлака и пресвлачити… Наиме, као што се облаци вуку или превлаче по небеском своду, тако се и влак, шинско возило састављено од вагона које вуче локомотива, превлачи по прузи, док се влака, оборено стабло или справа која га вуче, (пре)влачи кроз шуму – из чега бисмо могли закључити да је семантичка нит која повезује истокорене речи облак, влак и влаку – ʼвучаʼ односно ʼ(пре)влачењеʼ.
Истом етимолошком гнезду припада и назив једног млечног производа који се добија од слоја млечне масти образованог на површини млека, односно превученог по њој, а у дијалектима га зову и врхње (јер се обире са горње површине млека) и сметана (јер настаје тако што се смеће, скида са површинског слоја млека). Реч је, наиме, о павлаци. Именица павлака у прасловенском језику реконструише се као *pаvolka и њено највише сусретано значење у савременим словенским језицима јесте ’покривач (каткада и кров), прекривач (често као одевни предмет)’, којем је у српском језику блиско покрајинско значење ове именице – ʼунутрашња платнена навлака за јастук у којој је перјеʼ (в. Речник српскохрватског књижевног и народног језика). У бугарском језику (буг. павлака) и у неким пољским говорима (пољ. pawłoka) она се употребљава у значењу ʼочни покривач, катарактаʼ, што је, према Терминолошком речнику српске средњовековне медицине Реље Катића, потврђено и у српској средњовековној медицинској терминологији.
Говорник савременог српског језика, без дијахронијских увида, не би препознао корен влак– у именици облак, нити би ову именицу довео у етимолошку везу са именицом павлака, као ни са другим етимолошки сродним речима. Примарна мотивација на којој почива реч облак, односно веза између њене форме и значења, на савременом језичком пресеку је непрозирна, чему је, поред историјске промене њеног примарног облика, огледане превасходно у губљењу сугласника v из реконструисаног корена *volk-, допринео и семантички развитак речӣ овог коренског гнезда, где је његова базична семантика ʼвучеʼ или ʼ(пре)влачењаʼ скривена услед нових семантичких наноса.
мср Олга Богуновић,
асистент на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима
Филолошког факултета Универзитета у Београду